O BOGOVIMA I LJUDIMA II: GRAĐANSKI RAT

Par nedelja pre nego što ću gledati “Građanski Rat”, skrenuta mi je pažnja na interesantan članak koji se bavi sukobom ideologija, oličenih u likovima Kapetana Amerike i Ajron Mena, a iz kojeg proizlazi centralni konflikt filma. Ukratko, reč je o suokbu utilitarističke etike ovaploćene u liku Ajron Mena i deontološke etike predstavljene u liku Kapetana Amerike. Za one manje vične filozofskoj terminologiji, ukratko reč je o balansu između bezbednosti pojedinca u građanskom društvu i slobode istog. Ova tema je uvek aktuelna i interesantna, ali sumnjao sam da će ovakav žanrovski film pristupiti tome iole ozbiljno i da će ga svesti na izgovor za dvosatni festival kompjuterski generisanih specijalnih efekata.

Ipak, braća Ruso su posvetili dobrih sat vremena filma razradi ovog spora, sa veoma zrelim pristupom celoj stvari i pažljivim razvojem motivacije glavnih likova, ne zapostavljajući povremenu akciju da bi se zadržala pažnja mlađih pripadnika publike. Već samo ovo bi bilo dovoljno da me osvoji, jer mi je filozofija superherojskog žanra uvek bila interesantna, ali inteligentna priča u kombinaciji sa najboljim elementima superherojskog filma – akcione koreografije, spektakularan CGI i kvalitetan humor, čine serijal Kapetana Amerike meni lično omiljenim serijalom iz Marvelove filmske laboratorije.

Pogledajmo detaljnije šta to ovaj film nudi što ga izdvaja od drugih srodnih ovogodišnjih izdanja. Ova godina nam je u superherojskom žanru donela nekoliko “teškaša”, od kojh je svakako najozbiljniji “Betmen protiv Supermena: Zora pravednika”, a posle njega “X-men: Apokalipsa” i “Odred otpisanih”. S obzirom na to da je prvi film najozbiljniji konkurent u svakom smislu, fokusiraću se na “Zoru pravednika”, DC-jev i Warnerov pandan Marvelu i Dizniju, što je dosta prigodno, s obzirom na sličnu tematiku kojom se oba filma bave (ili bi bar trebalo da se bave).

Kada su brojke u pitanju, ova dva filma su u istoj kategoriji, sa budžetom od 250 miliona dolara, njihov skor na box officeu je takođe približan nešto više od 800 miliona “Zore pravednika” protiv 950 miliona “Građanskog rata”. Ipak, u praksi postoji ogromna kvalitativna razlika između ova dva filma: dok je “Zora pravednika” izvukla novac na mišiće naslovnih likova, “Građanski rat” je opravdao svaki dolar svog budžeta. Ukratko, “Zora pravednika” je scenarističko i rediteljsko rasulo koje je unovčilo ime franšize koju predstavlja, dok “Građanski rat” funkcioniše i kao herojska priča, i kao politička alegorija, i kao akcioni film. Pa čak i kao komedija.

Marvelovi pisci su od prvog “Ajron mena” sada već poodavne 2008. godine pronašli uspešnu formulu za svoje filmove. Pažljivo planiranje je do danas stvorilo ceo jedan kinematografski univerzum koji povezuje sve filmove iz Marvelove kuće snimljene do danas. Pošto su likovi detaljnije razrađeni u njihovim respektivnim filmovima, to omogućava piscima da ne gube vreme na “utvrđivanje gradiva”, već imaju slobodu da proširuju likove i uvode nove bez rizika da će se film ugušiti u moru jednodimenzionalnih likova. Dok DC ne gubi vreme na karakterizaciju bilo kakve vrste, Marvel je u ovom filmu uveo par dugo iščekivanih likova, koje je sa nekoliko veštih poteza uspeo da učini dovoljno interesatnim da gledaoci žele još. Naravno, reč je o Spajder-menu i Crnom Panteru

.

Spajder-men je od početka bio nedostupan Marvelu, jer su filmska prava završila u rukama Sonija, zahvaljujući finansijskoj krizi kroz koju je marvel prolazio poslednjih decenija XX veka. Međutim nakon fijaska sa “Čudesnim Spajder-menom 2”, odlučili su da sklope dogovor sa Marvelom i podele prava. Moglo bi se reći na sreću gledalaca, jer je čak i mene, koji nikada nije bio ljubitelj ovog junaka, ova iteracija lika u izvođenju mladog Toma Holanda veoma zainteresovala. Sa druge strane je značajno pojavljivanje i Crnog Pantera, koji je u svetu stripa bio prvi crni mainstream superheroj. Čedvik Bosmen daje ovom liku harizmu i egzotiku dostojnu kralja Vakande.

Uloge reprizira i veliki broj već viđenih likova u Marvelovom univerzumu: Pol Rad kao Ent-men, Pol Betani kao Vizija, Elizabet Olsen kao Skarletna Veštica i drugi, što po broju likova ovaj film čini da više liči na još jedan izdanak “Osvetnika”. Ipak, većina likova ima minimalnu ulogu, što i nije loša stvar, kako su nas naučili filmovi iz X-men franšize. Od ovakvog filma ne možete očekivati razvoj svakog glavnog lika, ali svi likovi nalaze svoje mesto u narativu.

Drugi čin kulminira epskim sukobom dve strane koji uključuje sve likove filma. Režija bitke je vrhunski izvedena, ni u jednom trenutku se ne gubimo u prostoru prepunom specijalnih efekata, koji nadopunjuju fantastične borbene koreografije. Smeštanje ove bitke mnogo pre početka velike završnice učinilo je da se zapitam na koji način će prevazići veličinu ove scene na kraju filma, ali i u ovom slučaju braća Ruso učinili su da stvar funkcioniše.

Uprkos velikom broju likova, zvezde filma su i dalje Kapetan Amerika u izvođenju Krisa Evansa i Ajron Men u izvođenju Robert Daunija Ml. Svi ostali likovi gravtiraju oko jednog od ove dvojice. Ponovo, tamo gde je “Zora pravednika” omanula, građanski rat je uspeo: ova dva glumca uspevaju da prenesu emociju koja postoji između dva prijatelja koji su prinuđeni da se okrenu jedan protiv drugog.

“Građanski rat” je što se mene tiče definitivni pobednik u teškoj kategoriji superherojskog filma za prethodnu godinu, i iako su u međuvremenu izašli još poneki zabavni filmovi, poput “Dr. Strejndža” i “Dedpula”, konkurencija oličena u liku DC/Warnera je definitivno zakazala ovaj put.