PETPARAČKI NATČOVEK

Betmen je prešao dugačak evolucioni put za svojih gotovo 80 godina postojanja. Nastao je 1938. godine u senci Supermenovog uspeha, kreiran od strane Boba Kejna, animatora i strip autora iz jevrejske porodice i njegovog kolege Bila Fingera, koji je zaslužan za karakterističan izgled kakav Betmen ima danas. Superherojski strip je tada još uvek bio u svojim počecima, ali je rastao na plodnom tlu jeftinih pulp romana i avanturističkog stripa. U ovim vodama su već postojali borci protiv kriminala tematski slični Betmenu: Zoro, koji je bio i direktna inspiracija za Betmena, Senka, Zeleni Stršljen, Usamljeni rendžer i drugi. Pulp elementi su se ugradili u lik Betmena i postali njegov konstitutivni deo, do te mere da koliko god pisci pokušavali da se udalje od njih, uvek ostaje utisak da nešto nedostaje. U Betmenovoj mladosti to i nije bilo tako suptilno, prve Betmenove avanture čiji je autor bio Bob Kejn su delovale naivno i kičasto kao i veći deo američkog stripa tog vremena, što se prenelo na čuvenu televizijsku adaptaciju iz šezdesetih godina sa Adamom Vestom i Bert Vordom u glavnim ulogama (par filmova koji su joj prethodili su tematski bili mnogo bliže avanturističkim-krimi pričama tog perioda, nego superherojskom stripu).

Kaiš iz Batmana #1, nacrtao i napisao Bob Kane

Posle Bob Kejna i Bila Fingera, najzaslužniji čovek za formiranje lika Betmena je Frenk Miler. On je prvi jasno uveo drugi konstituvni element ovog lika u svojoj grafičkoj noveli “Povratak mračnog viteza”, izdatoj 1986. godine. Njegov Batman je stari, iskusni ratni veteran koji je digao ruke od svoje borbe pre dosta vremena. Njegov karakter je karakter ničeanskog amoralnog natčoveka, koji Miler u ovog lika uveo potpuno nereflektovano, stvarajući pod kredom “[Superheroji] funkcionišu najbolje kao razmetljive fantazije kakve i treba da budu. Mislim, ti likovi su široki i veliki. Ne želm da vidim fleke od znoja pod Supermenovim rukama. Želim da ga vidim kako leti.”¹ Mnoge stripske i filmske interpretacije od “Povratka mračnog viteza” do danas su gravitirale između ove dve krajnosti, retko nalazeći balans zbog želje da lik pročiste od elemenata koji su smatrali nepotrebnim, preteranim ili jednostavno previše neozbiljnim (poslednje je naročito karakteristično za film, koji je često smatran za “ozbiljniji” medij od stripa). Moje mišljenje je da ovaj lik mora sadržati oba ova elementa da bi bio ostvaren, i da se ta ostvarenost finalizira u Milerovoj interpretaciji Betmena.

Izvor: www.dead-philosophers.com

Ničeanske interpretacije Betmenovog lika nisu novo otkriće, ali kao što je Rihard Vagner kanalisao Ničeovu filozofiju kroz svoj ciklus “Prsten Nibelunga”, na sličan način je to Miler uradio u “Povratku mračnog viteza”, i u manjoj meri u radovima koji će doći (Npr. “Mračni vitez uzvraća udarac” i “Betmen i Robin za sva vremena”). Lepota ovog dela je u tome što se čini da Miler ovog perioda stvara energijom dioniskog čoveka, strast mladog Milera se otelotvorila kroz Betmena, Derdevila i Elektru, kroz “Grad greha” i “300”, da bi se ta energija, na žalost, izgubila u njegovim poznijim radovima. Brus Vejn u “Povratku mračnog viteza” je Milerov Zaratustra, koga pratimo u njegovom potrazi za natčovekom.

Naslovnica "Povratka mračnog viteza"

Priča “Povratka mračnog viteza” prati pedesetogodišnjeg Brusa Vejna koji je okačio Betmenov ogrtač 10 godina ranije, nakon smrti Džejsona Toda, tadašnjeg Robina. U ovom istorijskom trenutku ovakav Betmen nije viđen do tada, on je ogorčeni veteran rata koji je vodio ceo svoj život, koji je ostavio traga na njemu u vidu posttraumatskog stresa, šizoidnosti i drugih psihoza. Ovo nije bio Betmen iz dotadašnjih kemp priča koji je svake noći nosio odelo u duginim bojama da bi zaustavio kriminalce (Detective Comics #241) ili je pevao božićne pesme sa policajcima (Batman #219). Ovo je bio oštećen čovek koji je izgubio svoj rat.

Kadar iz Detective Comicsa #241

Daleko od toga da do tog trenutka nije bilo dobrih i zabavnih priča, ali retko koji autor koji je stvarao unutar superherojskog žanra je video dalje od kostima. Ono što je Miler uradio je definisalo Betmena kao ličnost, dalo motivaciju onome što radi kakvu je svako od nas mogao razumeti (bar donekle).

Milerova priča počinje bez Betmena. Umesto njega vidimo ostarelog Brusa Vejna koji korača Gotam Sitijem koji je postao slika nihilizma, prepravljen kriminalom od ulica pa do samog vrha državnih institucija. Betmen je ovde predstavljen kao ono drugo od Brus Vejna, on je aktivna sila koja je potisnuta Brusovom reaktivnošću. Betmen kao čista volja pokušava da ispliva na površinu u Brusovim snovima indukovanim alkoholom. Brus sanja o trenutku kada je kao klinac pao u pećinu da bi se probudio u Bet-pećini u koju nije silazio dugo vremena.

Mladi Brus Vejn i vizija slepog miša.

Pre nego što se upustimo dublje u analizu, potrebno je pojasniti šta su aktivna i reaktivna sila. Za Ničea celokupna stvarnost je polje sila koje su u borbi za superiornost. Ona sila koja je superiorna, naziva se aktivnom, a sila koja je inferiorna, je reaktivna. Ovaj poredak se može menjati, reaktivne sile mogu postajati aktivne i obrnuto u odnosu na kvantitet moći koji poseduju. Svaka sila teži moći, to je njen aktivitet, i svaki odnos se može svesti na razliku u kvanitetu moći, jer “nijedna sila ne odustaje od vlastite moći.” ² Iz ovog koncepta proizlaze svi fundamentalni pojmovi Ničeove filozofije, ali za ovu analizu je bitan pojam natčoveka.

Već na samom početku Miler postavlja ničeanski odnos aktivnog-reaktivnog svojim narativnom. Nihilizam je pobeda reaktivnih sila i on se ovde manifestuje na tri nivoa:

1. Betmen i Brus Vejn: Brus govori o Betmenu kao o “stvorenju koje se trza i meškolji i govori šta mi treba”³. Betmen je nadvladan reaktivnom silom Brusa Vejna pre 10 godina kada je jedan od njegovih partnera, Džejson Tod, alijas Robin, brutalno ubijen. Betmen kao aktivna sila ne prestaje da pokušava da izbije na površinu i već na prvim stranicama vidimo da Brus gubi bitku, dok je okruženom erozijom grada koji je nekada branio. Ono što čini Brus Vejna reaktivnom silom u odnosu na Betmena je njegov resantiman, koji ga izjeda dok posmatra propadanje grada.
2. Betmen i kriminalci: Kriminalci su druga sila suprotstavljena Betmenovoj natčovečanskoj volji. Na početku priče saznajemo da ulice grada drži banda po imenu Mutanti, koja sve građane drže u strahu i sprovode svoju volju. Ali ovaj odnos se vidi još jasnije u priči o Harvi Dentu, koji je nekada bio poznat kao kriminalac Dvolični, a sada, nakon mnogog godina lečenja, rehabilitovan je zaslugom Vejnove fondacije. O neefikasnosti Brusove borbe govori to da se Dent vraća na stazu kriminala već na sledećoj strani. Kriminalci su nekada bili reaktivna sila živeći u strahu od Betmena, ali sa njegovim nestankom oni su postali aktivna sila čija volja upravlja gradom.
3. Betmen i država: Državu predstavlja prvenstveno policijski sistem, oličen u liku komesara Gordona, koji je u ovom trenutku pred penzijom i njegove naslednice na tom položaju Elen Jindel. Betmen je neprijatelj sistema jer je osvetnik koji radi van okvira zakona. Ali sistem, nemoćan da savlada problem kriminala se pokorava Betmenovoj volji, postajući tako reaktivan ili čak neaktivan.

Betmen predstavlja u punom smislu ono što je Niče nazivao natčovekom: On ruši sve tradicionalne vrednosti, postavljajući na njihovo mesto one koje je sam stvorio. On ne odgovara nikome, već svojim primerom postavlja primer za druge. On je čovek velikih strasti, elementarna sila, zakonodavac, afirmativna sila slobodna od stega kulture. Kultura za Ničea predstavlja dresuru i selekciju, ona je nasilno ukalupljivanje pojedinca u moralnost običaja. Ona za njega predstavlja najgoru reaktivnu silu, a natčovečanski pojedinac se mora osloboditi njenih stega i prevazići ih novim vrednostima koje postavlja iz sebe. Ovaj opis jako deluje na genezu Betmena, predstavljenu u skoro svakoj iteraciji (a i ovde) kao pozorišna scena koja se iznova i iznova izvodi: izlazak porodice Vejn iz pozorišta, pljačkaš koji ubija roditelje, pokidana biserna ogrlica Marte Vejn, vizija slepog miša. Iz tragedije (još jedan tipičan ničeanski momenat), dionizijskm poletom izdiže se natčovečanski slepi miš.

Smrt Brus Vejnovih roditelja.

Betmen je dionizijski čovek koji saopštava Brus Vejnu: “Tinjam i pečem te, pečem te i rasplamsavam se, vruć i sjajan i žestok i prelep.”⁴ On sa lakoćom savladava Brus Vejna i ostvaruje se vanvremenskom snagom i izdiže se iznad nihilizma koji su stvorili Brus Vejn, kriminalci i država. Svojim akcijama on inspiriše slične sebi, poput Keri Keli, koja će postati novi Robin, baš kao i drugi Robini pre nje. Sa druge strane reaktivne sile sistema pokušavajući da ga izdresiraju karakterišu njegovo ponašanje kao psihotično sublimativno/psihoerotsko. Za državni sistem on je psihotični kriminalac, a kao prava afirmativna sila Betmen to prihvata i nadilazi to bez ikakvog resantimana, potvrđujući se još jednom kao natčovek: “Naravno da smo kriminalci. Oduvek smo to bili. Moramo to da budemo.”⁵

Supermen ulazi na scenu.

Vrhunac priče o povratku mračnog viteza je obrušavanje na jednu od najviših vrednosti tradicionalnog sistema – herojski moral oličen u liku Supermena. Vrhunac priče je sukob nadčoveka i božanskog lika koji je gotovo bez slabosti. Kroz dijalog koji vode, Betmen razotkriva Supermena kao lutku u rukama državnog sistema, koji se predao i sada sledi instrukcije državnog vrha služeći kao puko oružje u internacionalnim sukobima. Supermen je apoteoza reaktivnosti, koja nas upućuje na najgori nihilizam moralne običajnosti. On je obezvredio sve vrednosti koje predstavlja abdicirajući pred voljom sistema, za razliku od Betmena, koji nikada nije priznao poraz, čak ni kada je Brus odlučio da digne ruke od svog rata.

Ne verujem da je Miler svesno uveo sve ove momente Ničeove filozofije u ovu priču, ali njegovo razumevanje lika Betmena je definitivno ničeansko, i lepota cele priče je baš u tome što je proizašla iz stvaralačke – ili bolje rečeno dionizijske strasti jednog mladog čoveka prepunog revolucionarnih ideja koje će promeniti način na koji posmatramo ne samo superherojski strip, nego strip uopšte.

1 Hillhouse, Jason (writer) (2005). Legends of the Dark Knight: The History of Batman (DVD). New Wave Entertainment.
2 Delez, Žil (1999). Niče i filozofija. Plato. Str..51
3 Miler, Frenk (2009). Povratak Mračnog Viteza. Beli Put. Str..12
4 Ibidem. Str..25
5 Ibidem. Str.135