PUN KRUG

"Misterija života nije problem koji treba rešiti, nego realnost koju treba iskusiti. 

To je proces koji se ne može razumeti zaustavljanjem. Moramo se kretati sa tokom procesa. 

Moramo mu se pridružiti. Moramo teći sa njim" - Džamis, "Dina"

 

Priroda adaptacije umetničkog dela je veoma osetljiva stvar, pogotovo kada je reč o adaptaciji pisane reči. Najveći problem je disonanca između slike koju je čitalac imao u glavi i slike koju je imao onaj koji je adaptira u vizuelni medij. Ipak nekada se zvezde poklope i dobijemo filmsku adaptaciju "Gospodara prstenova" u režiji Pitera Džeksona ili stripsku verziju "Elrika od Melnibonea" u režiji Žilijena Blondela i Didije Polija.

Za mene je glavni kriterijum savršene adaptacije to da prevazilazi moja očekivanja, želim da priča bude uzbudljivija i bolje ispričana nego što je u mojoj glavi. Naravno, ovo može postići samo neko ko zaista razume materijal koji adaptira, ali u korporativnom svetu gde se ljudi unajmljuju samo da odrade svoj posao, ovo se ne dešava tako često.

 

 

Druga, po meni gora, varijanta je da posao dobije neko ko želi da ispriča svoju priču koristeći tuđi predložak. A serijal romana "Dina" Frenka Herberta iz 1965. godine je u brojnim pokušajima adaptacije imao autore koji se nalaze između ove dve krajnosti.

Najraniji pokušaj adaptacije je imao Alehandro Žodorovski, legendarni reditelj i strip autor, između mnogih drugih stvari kojima se bavi. Mnogi smatraju da je ovaj film "najveći film nikada napravljen" i verovatno su u pravu. Da se ovaj film pojavio 1975. godine, pre "Ratova zvezda", moguće da bi definisao način kako zamišljamo SF danas. 

 

 
U stvari, ovaj film je bio toliko veliki da je i njegov samrtni krik bio dovoljan da utiče na generacije autora koji su stvorili SF kakav imamo danas.

Film koji objedinjuje Salvadora Dalija, Orson Velsa, Pink Flojd, H.R. Gigera, Mebijusa, Den O'Banona i druga velika imena nesumnjivo bi bio impresivan, ali dok slušamo Žodprpvskog kako pripoveda o svojoj viziji, postaje očigledno da kao adaptacija ne bi bila baš uspešna, jer je Herbertov roman čitao u veoma ezoteričnom duhovnom smislu, transformišući ga u svoj lični halucinogeni trip. Kako i sam kaže u dokumentarnom filmu "Dina Žodorovskog" koji prati njegovu epopeju: "Silovao sam Herberta! Ali sa ljubavlju." 

 

Ironično je da je Žodorovski čitao "Dinu" sa religioznim fanatizmom likova iz Herbertove knjige, čije su političke akcije uvek diktirane agenturom velikih religioznih institucija. Herbert je imao neverovatno razumevanje delovanja političkih sila i mehanizama kojim suprotstavljaju vlast, verovatno usled toga što se ceo život bavio novinarskim poslom uz koji je sticao veoma široko obrazovanje. I koliko god daleka bila budućnost koju nam slika, politika koja se odvija u njoj je naša prošlost i sadašnjost. Kako navodi u svom delu "Kapitol Dina": "Svaka vlada pati od istog problema: moć privlači patološke ličnosti: nije da moć kvari, već ima magnetnu privlačnost prema onima koji su lako kvarljivi."

Herbert savršeno razume da su i filozofija, nauka i religija, oruđa moći kojim političari upravljalju poznatim unverzumom. U njegovom svetu ne postoji uzvišena mesijanska figura koja će pomiriti galaksiju prožimajući sve kao neki dorbroćudni duh - onako kako to Žodorovski vidi. Pol Muad'dib, mesija Arakisa, ima moć, ne iz nekog transcendentalnog uzvišenog izvora, nego zato što ima armiju fanatika koji veruju da je on prorok. Da li zaista jeste ili nije, suštinski nije bitno.

 

 
Nakon što je projekat Žodorovskog ukinut, nakon što je zamalo prešla u ruke Ridli Skota, štafeta je predata još jednoj filmskoj legendi - Dejvidu Linču. Tako je 1981. počela produkcija nove adaptacije, koja je prvobitno zamišljena kao trilogija filmova koji će biti "Ratovi zvezda za odrasle". Na žalost ovaj ambiciozni projekat će se pretvoriti u ukletu produkciju, sa raznim poteškoćama celim putem, čiji vrhunac će biti kasapljenje trosatnog Linčovog reza od strane studija. Producenti su želeli da stešu film na dva sata da bi bio pogodniji za bioskopsko prikazivanje, zbog čega su isekli scene koje su smatrali manje bitnima i dodali naratora koji će pojasniti konfuziju koju su napravili time. Završni udarac je bila propast na boks ofisu.

Moram priznati da ovaj film nisam nikada mogao adekvatno doživeti kao adaptaciju jer sam do njega došao mnogo pre nego što ću imati priliku da pročitam roman. U to vreme ranih devedestih bio sam pod utiscima serije "Tvin Piks" i koristio sam bilo koju priliku da se dokopam nekog Linčovog filma. Iako nije bio "Glava za brisanje", "Plavi somot" ili "Izgubljeni auto-put", bio mi je intrigantan i dovoljno linčovski zbunjujuć da me kupi. Sa današnje distance moram reći da je ovo prilično doslovna, mada ponekad trapava adaptacija originalnog romana. Najveća tragedija proizašla iz ovoga je što sigurno nikada nećemo videti Linčovu trosatnu viziju, koja bi mi možda promenila mišljenje.

 

 
Par decenija u budućnost, stižemo i do razloga zašto sam počeo da pišem o ovome: konačno sam pogledao dugo iščekivanu "Dinu: Deo prvi" Denija Vileneva. Ovaj autor mi je, kao i Linč privukao pažnju mnogo pre nego što će "Dina" biti u najavi. Prvi film kojim me je zainteresovao bio je "Sikario", koji me je oduševio fenomenalnim narativom i suspensom, a potom i "Dolazak", koji me je oduševio konceptom i načinom na koji je pristupio filozofičnoj premisi. Sve u svemu, ovaj čovek je po mom mišljenju imao sve što je potrebno da adaptira roman poput "Dine".

Moja vera je bila malo poljuljana sa vizuelno impresivnim, ali narativno neinteresantnim "Blejd ranerom 2049.", ali već nakon prvih minuta provedenih u mraku bioskopa postalo mi je očigledno da je moja sumnja neosnovana. Vilenev i njegova "Dina" su sublimat svih onih pokušaja adaptacije pre njega. On je kao klinac rastao na franko-belgijskom stripu, koje navodi kao direktan uticaj. On pominje Filipa Druijea, Enki Bilala i na kraju Mebijusa, autora sa kojim je Žodorovski nastavio saradnju nakon propasti njegove "Dine", tako što je sve prikupljene ideje iskoristio za njihovu sagu "Inkal" (i kasnije u saradnji sa Horhe Himenezom, za "Kastu metabarona"). 

 

 

Iako tvrdi da se nije oslanjao na Linčovu "Dinu" koju je takođe gledao u mladosti, uticaj ovog filma je očigledan i ogleda se u nekim kadrovima koji deluju preslikano iz verzije iz 1985. godine. Sem ova dva, ogroman uticaj na Vileneovu sirovu i brutalističku viziju "Dine" imao je ilustrator Džon Šoner, za čije je ilustracije sam Herbert rekao da su nešto najbliže onome kako je on zamišljao svet Arakisa.

U svakom slučaju, nijedno stvaralaštvo ne postoji u vakuumu, svi smo mi konglomerati raznih uticaja koji su nas formirali. Ono što je bitno jeste da je finalni rezultat zaista vizuelno impresivan. Dok gledamo film imamo utisak da svedočimo velikim događajima koji se dešavaju oko likova većih od života i to pokriva epski aspekt filma. Ali ono što gledaoca vozi kroz ovu dvoiposatnu avanturu nisu samo impresivne scene i besprekorni specijalni efekti.

 

 
Vileneova najjača strana je u tome što ima neverovatan osećaj za sinematičnost. Svaka scena u filmu, struktuirana je savršeno sa građenjem tenzije, klimaksom scene i raspletom. Vilenev i njegovi scenaristi prave odstupanja od knjige isključivo da bi pojačali ovaj osećaj u gledaocu, jer neke scene u knjizi doslovno prevedene delovale bi nesvrhovito, nepotrebno i/ili dosadno. Kada trajanje filma pređe drugi sat, u većini slučajeva počinjem da gubim strpljenje, jer malo autora zna šta da radi sa tolikim vremenom trajanja, a da nije sporvođenje njihove umetničke taštine nad gledaocima. Na moje zadovoljstvo, čak i pred kraj ovog filma, ostao sam želeći više.

Adaptacija "Dine" ne bi bila potpuna bez tragedije, ali Vilenevovo čedo je uspelo da je izbegne za sad, iako je pitanje nastavka do nedavno bilo upitno. U svakom slučaju nadam se da ćemo ovog puta dobiti bar završetak priče Pola Atreida, ako ne ostatak sage. Možda ovaj film neće promeniti SF trendove u Holivudu, kako se očekivalo od prethodnih adaptacija, ali čvrsto verujem da je ovo jedna od najboljih literarnih adaptacija nerd kulture koju smo videli od "Gospodara prstenova" naovamo.