FEMINIMALIZAM FILMSKOG KAPETANA MARVELA

Nedavno nam je stigao Marvelov odgovor na DC-jevu feminističku sagu "Čudesna žena" (Wonder Woman, 2017.), premijerno prikazan ni manje ni više nego na Međunarodni dan žena - 8. mart. Ulozi su visoki, pogotovo u Marvelovom pogonu napajanom političkom korektnošću.

Poster za Američko tržište.

Marvel to ume veoma lepo da radi, angažujući prave ljude za pravi posao, kako smo imali prilike da vidimo u ekranizaciji prvog crnog mainstream superheroja, "Crnog pantera" (Black Panther, 2018.). Drugim rečima Marvel zna da pritisne prave tipke, kada to želi. Ulozi su još i veći, jer je ovo poslednji film pre velike završnice priče građene deset godina i on treba da nas uputi u prelomni trenutak koji će preokrenuti "Rat beskraja" (Avengers: Infinity War, 2018.). 

Crni Panter: Dovoljno relevantan za naslovnicu Tajma,

Tako je na svet došao "Kapetan Marvel" (Captain Marvel, 2019.). Ko je, do đavola, Kapetan Marvel? Ne nije tip u crvenom odelu sa munjom na grudima i belim plaštom na koga većina ljudi pomisli na pomen ovog imena, taj je zbog spora oko autorskih prava morao biti preimenovan u Šazam. Ovaj junak, iako nastao davne 1967. godine od strane Roj Tomasa i Džina Kolana, kod nas nikada nije bio naročito poznat. Ali daleko od toga da je beznačajan u Marvelovom stripskom univerzumu. I ne samo u fiktivnom univerzumu, gde je ovo ime do sada nosilo sedam različitih likova, plus nekoliko verzija iz alternativnivnog univerzuma, nego je ovaj lik prvi u istoriji Marvel Comicsa dobio svoje izdanje u vidu grafičke novele, što je bio potpuno novi format za ovu kuću. "Smrt Kapetana Marvela" (Death of Captain Marvel, 1982.) koji je napisao i nacrtao legendarni Džim Starlin, je napravljen u stilu strip albuma francuskog tržišta i sadržao je zaokruženu priču u kojoj se Mar-Vel, moćni Kri ratnik, koji je izdao vanzemaljsku Kri imperiju i stao u zaštitu Zemlje, bori sa neizlečivim rakom, koji ga na kraju savladava. Ovaj događaj je bio dovoljno značajan da do danas ovaj lik nije vaskrsnut u stripskom kontinuitetu, što je retkost u superherojskom žanru.

Naslovnica prve Marvelove grafičke novele.

Kao što rekoh, nakon Mar-Vela, identitet Kapetana Marvela u glavnom stripskom kontinuitetu nosilo je još nekoliko ljudi, a to su Monika Rembo, policajka koja manipuliše energijom, Genis-Vel, genetski inženjerisani sin Mar-Vela, Fila-Vel, Genis-Velova mlađa sestra, Khn'nr, Skral agent koji je vezan za Mar-Velov DNK, No-Var, još jedan Kri ratnik koji na kratko preuzme ovu titulu i na kraju, trenutni kapetan Marvel, koji je i filmska inkarnacija istog, Karol Denvers.

Druge iteracije Kapetana Marvela: Genis-Vel, No-Var, Monika Rembo, Fila-Vel

Karol Denvers, pre toga poznata kao Mis Marvel, 2012. godine je preuzela ulogu Kapetana Marvela, na inicijativu Kapetana Amerike. Ali na svom početku kako sporedni lik u serijalu "Kapetan Marvel" 1968. godine, Karol je bila bivši oficir vazduhoplovstva koji je postao oficir NASA za bezbednost, ali suštinski nikad nije postala više od romantičnog interesa glavnog junaka. Tu je i ostala narednih nekoliko godina, ali se njen položaj promenio sa jačanjem feminističkog pokreta. Njen novi identitet je predstavljen 1977. godine, iste godine kada je u Americi održana prva Nacionalna konferencija žena (National Women's Conference), koja je bila kulminacija višegodišnje borbe za prava žena, a na kojoj je odlučivano o mnogim bitnim pitanjima, uključujući i probleme zlostavljanja dece, prava manjina, reproduktivne slobode i mnoge druge. Karol je svoje moći stekla u eksploziji koja je zahvatila nju i Kapetana Marvela kada se njegov DNK stopio sa njenim i uzela je identitet Mis Marvel, koji će zadržati sve do 2012. godine, kada spisateljsku stolicu stripskog serijala preuzima Keli Sju Dekonik, autorka odličnog serijala Bitch Planet u izdanju Image Comicsa.

Keli Sju Dekonik

Mis Marvel je bila manje ili više popularan lik, ponekad skrajnut, a nekada u prvim redovima ili na čelu "Osvetnika". Ali pravi feministički zaokret ovaj lik doživljava sa Dekonikovom, koja je osavremenila i očistila ovaj lik i dotegnula njenu pozadinsku priču, te stvorila karakternu osnovu koja će ući u filmski kanon, uključujući i novi ikonični kostim, namesto gimnastičarskog trikoa koji je ranije nosila. 

Razlika je evidentna.

Iz svega navedenog možemo videti da se iza ovog lika nazire bogato feminističko nasleđe, koje je Marvel Studiju postavilo visoka očekivanja. O tome svedoče i reakcije internet trolova koji su uvređeni pretpostavljenim feminističkim aspektima pokušali da bojkotuju film, otkazujući karte za filmske projekcije i spamujući Rotten Tomatoes. Da bi opravdao očekivanja Marvel je mobilisao ženske snage jednako kao i muške, tako da su rediteljsku stolicu zauzeli bračni par Ana Boden i Rajan Flek, koji su sarađivali na scenariju sa Ženevom Robertson-Dvoret, Meg Lefov i Nikole Perlman. Muziku je komponovala Pinar Toprak, a na montaži su sarađivali Debi Berman i Eliot Grejam. U praksi, Marvel je demonstrirao svoju inkluzivnost i isporučio nam zabavan akcioni blockbuster koji je višestruko vratio uloženi novac na box office-u. 

We Can Do It!

Ipak, moj lični utisak je da film nije ostvario svoj potencijal do kraja. Mislim da je glavni problem nedostatak jasne vizije koja bi ovom filmu dala specifičan flavor, poput onoga koji je doneo Džejms Gan "Čuvarima galaksije" (Guardians of the Galaxy, 2014.) ili volt-simonsonovski šarm koji je Tajka Vajtiti dao "Tor: Ragnaroku" (Thor: Ragnarok, 2017.). Čak je i "Čovek-mrav" (Ant-Man, 2015.) nakon Edgar Rajtovog napuštanja projekta zadržao dovoljno njegovog autorskog duha da ga izdvoji u konstelaciji Marvelovog kinematografskog univerzuma. S obzirom da je ovo origin story ovog lika, film bi trebalo da ima definišući karakter, ali pomenuti nedostatak vizije se može videti na svakom koraku. 

Sem ako vizija nije bila Top Gun, u tom slučaju pogodili su u centar.

Sa jedne strane imamo Bri Larson u naslovnoj ulozi, koja se godinu dana kroz striktan režim fizički pripremala za zahtevnu akcionu ulogu, sa druge strane imamo akcione scene u kojima učestvuje koje su tako frenetično režirane prebrzim rezovima i tresućom kamerom da se ništa od toga ne može videti. Sa jedne strane imamo film namenski smešten u istorijski okvir sredine devedesetih godina prošlog veka, sa druge strane jedini efekat koji ta kontekstualizacija ima je scena u video klubu ili to što vidimo pejdžer u nekoliko scena. Imamo malo korišćenja retro muzike, u ovom slučaju grandža, koja će nas podsetiti na korišćenje muzike u "Čuvarima galaksije". Imamo subverzije očekivanja koje će nas podsetiti na "Gvozdenog čoveka 3" (Iron Man 3, 2013.). Imamo i malo jeftine komedije koja će nas podsetiti na humor "Čoveka mrava". I to je generalni utisak - kao da autori nisu bili sigurni u kome pravcu žele da idu, pa su nam dali po malo od svega i narativ zbog toga štuca na svakom koraku. Ipak, postoje stvari koje ovaj film radi briljantno i vrhunac filma u potpunosti dočarava moć glavne junakinje u jednoj od najepskijih scena u filmskom Marvel univerzumu.

Znate na šta mislim pod jeftinom komedijom.

Ali za mene, najveća mana filma je što je unutar narativa feministički momenat ispoštovan samo nominalno. Svi ženski likovi su snažni i probijaju se sami u muškom svetu, ali to ostaje na nivou šminke i nema zaista previše posledica na razvoj likova, ili samu priču. Čak je i lik Mar-Vela transformisan u ženu sa feminističkom intencijom, ali i taj momenat je čisto kozmetički. Možda da je ovom aspektu posvećen delić pažnje koji je otišao na masivne CGI scene, ovaj film bi bio još jedan revolucionarni korak u Marvelovom opusu, ovako je samo jedan od manje upečatljvijih naslova u maniru "Tor: Mračnog Sveta" (Thor: The Dark World, 2013.) ili "Neverovatnog Hulka" (The Incredible Hulk, 2008.).